И седмица по Васкрсу обилује занимљивим народним обичајима и вјеровањима. О њима ћемо говорити у нашим веселим дружењима у емисијама “Свилен конац”. Српска православна црква и вјерници прослављају други и трећи дан Васкрса које називају Васкршњи понедјељак и Васкршњи или “Водени” уторак. Говоримо о томе, али и о великом православном празнику-Ђурђевдану. Сриједа након Васкрса назива се негдје “бијела” а негдје “гарава” сриједа. Чућете и зашто. У кућним апотекама људи, због своје љековитости, присутна је од памтивијека. До ње је лако доћи, јер расте на ободу шума и осунчаним шумским крчевинама. Уопште, на запуштеним мјестима и у близини насеља. Погађате, причамо вам о зови. А, на истим таквим мјестима, само мало ниже расте још једна значајна биљка. Њено име је коприва. И она је заслужила нашу пажњу. Затим причамо о спаљивању моштију светог Саве Српског 1594. на београдском брду Врачар.

9.маја у свијету се, а нарочито Европи, бројним манифестацијама обиљежава 79. година од побједе над фашизмом у Другом свјетском рату. У тој побједи над нацизмом, најмрачнијом идеологијом коју је човјечанство видјело, страдало је 50 милиона људи. Подсјетимо, само је у Холокаусту страдало шест милиона Јевреја, које је Хитлер покушао истријебити. Други свјетски рат на подручју некадашње Југославије однио је око 1,7 милиона жртава. Управо због тога важно је обиљежавати годишњицу побједе над фашизмом и стално подсјећати на антифашистичке вриједности за које се тада изборило човјечанство, а на чијим се темељима развила модерна Европа која 9. мај слави као свој дан.

Терапија трансфузијом крви је неопходна многим пацијентима, а како би се избјегле евентуалне компликације и развој антитијела потребна су истраживања пријењива у пракси. Докторанд на Биолошком факултету у Београду, Миланка Милосавић, запослена у Заводу за трансфузијску медицину Републике Српске представиће резултате научног рада објављеног у међународном часопису Вокс сангвинис. Република Српска ускоро ће имати и Лабораторију за ХЛА типизацију ткива, а биће успостављен и Регистар доборовљних давалаца матичних ћелија, па ћемо дио емисије посветити и тој теми.

Стручњаци упозоравају да све већа употреба паметних телефона чини дјецу склоним озбиљним психичким проблемима. Зависност о активностима које омогућује интернет, непрестана потреба да се у сваком моменту прати шта се дешава на мрежама, одговара на поруке, уљепшава слика о себи, постављају личне активности ради промоције, шта се дешава са младима уколико су преоптерећени информацијама, уколико опсесивно користе друштвене мреже сазнаћете у новом издању емисије о родитељству Да растемо заједно!

Између прошлости и будућности створиће се непремостива провалија ако у садашњости нису садржане и једна и друга страна. Зато смо обавезни да његујемо нашу традицију. Ми који припремамо емисију “Изворник”, настојимо да уз добру народну музику и поучне, занимљиве приче испунимо овај задатак, да сачувамо наше народно благо. Међутим, већина људи се свјесно одриче, односно, кажимо то јасно и гласно, стиди свог изворног културног стваралаштва, јер не познаје његову вриједност. Притиском такозване масовне културе, не само да се скрнавила чистота, љепота и вриједност народног стваралаштва, него се скрнавило и све оно што је као трајне вриједности изњедрио народ. Једна од тих вриједности, о којима ћемо говорити и у недјељном „Изворнику“, су, свакако, стари народни инструменти.